Influenseri i njihova (bes)korisnost

„Mnogi od vas su me pitali…“ rečenica koju bespoštedno eksploatišu influenseri kada glume da ne reklamiraju pojedine proizvode. Ovogodišnji Weekend media festival, održan u Rovinju, razlikuje se od prethodnih, jer je, pored značajnih ljudi iz sveta medijskih i srodnih industrija, ugostio čak i influensere „sa svrhom“.

Panel pod nazivom: „Budi koristan“, u kojem su učestvovale Hana Hadžiavdagić, Ida Prester i Andrea Andrassy, započeo je prijateljskim otkrivanjem jedne gorke istine.

Ne bih da izazovem masovnu paniku, ali rečeno je da influenseri zapravo ne veruju u svaki proizvod koji reklamiraju. Paradoksalno, završetak panela bio je poentiran zaključkom da „treba biti svoj i da influenser treba da promoviše ono u šta veruje“.

Ako publika ima barem za nijansu bolje pamćenje od influenserki, primetiće da su na početku i na kraju panela učestvovale iste osobe, koje su u trideset minuta priznale da promovišu proizvode u koje ne veruju, ali i da treba da promovišu samo ono u šta veruju.

Za razliku od nesrećnog Buridanovog magarca, koji umire od gladi ne mogavši da se odluči između dva plasta sena, čini se da rastrzanost između ovih logičkih suprotnosti ne predstavlja nikakav problem influenserkama.

Ostatak panela, bio je obeležen fantomskim razmišljanjem, koje samo stvara privid ozbiljnog promišljanja o temi kako influenser može da doprinese pozitivnim promenama u društvu.

Ne bih bila u pravu kada bih rekla da je svaki navedeni primer pozitivnih promena imao mrvicu samopromocije. Adekvatnije je reći da je samopromocija imala mrvicu pozitivnih promena.

Već je uveliko postalo nebitno da li je nešto lažno ili istinito, sve dok se postižu željeni efekti. Da bi se postigli željeni efekti neophodna je originalnost i kreativnost.

Da bi neko postao originalan, mora se razlikovati od većine influensera. Jednostavnije je nego što se misli. Ako se odlučite da sebe proglasite „influenserkom sa svrhom“, automatski se penjete do neslućenih visina influenserstva, dok obični influenseri mogu samo da žale što se nisu baš oni toga ranije setili.

Međutim, psihologija me podseća na jednu neugodnu i jednostavnu činjenicu. Sve što se potencira i napadno ističe, maska je za kompenzatorni mehanizam. Ličnost je moguće upoznati preko njenih postupaka, a ne na osnovu toga šta ona kaže da misli o sebi. Obično, međutim, biva suprotno od onoga što je rečeno, što predstavlja još neugodniju činjenicu.

Kao efikasno, dodatno sredstvo za upoznavanje ličnosti, veoma su korisne i društvene mreže. Pošto svrhu nisam pronašla slušajući panel, rešila sam da je potražim na profilu influenserke „sa svrhom“. Pored reklamiranja proizvoda za ulepšavanje, kupaćih kostima i luksuznih hotela, izgleda da je svrha u reklamiranju sopstvenih delova tela obogaćenih plastičnim materijalom. Stižemo do tužne činjenice da ljudi sebe mogu tretirati kao proizvod. Proizvodi ne pokreću pozitivne promene u društvu. Proizvodi se troše i bacaju.

Nažalost, na profilu nisam pronašla slike izgubljenih pasa, o kojima se govorilo na panelu, ili bilo koji vid borbe za društveno važna pitanja. Zapravo, pronašla sam jedan apel za pomoć bolesnom detetu na Instagram priči, koja nestaje u roku od 24h i jednu objavu za borbu protiv femicida.

Ostalih 3.624 objava imaju veze sa ličnom promocijom, koju posmatra i prati 693 hiljada ljudi. Kako suludo protraćena popularnost!

Ako za trenutak ili poželjnije za čitavu večnost zanemarimo učesnice ovog panela, nameće se ozbiljnije pitanje. Koje su posledice propagiranja ovakvih gluposti ogrnutih u opšte dobro? Šteta je nemerljiva, jer je već uveliko prisutna destabilizacija odnosa prema istini i nepostojanje međusobnog poverenja, što vodi u odsustvo intelektualnih vrlina. U borbi protiv gluposti i površnosti, razvijanje „kritičkog duha“ je neophodno, mada vidimo da glupost i površnost vole da navuku masku „kritičkog duha“. Uostalom, one se procenjuju iz pozicije superiornijeg.

Moje inferiorno „ja“ će izvesti zaključak da influenseri zaista jesu korisni. Kao i painkilleri. Takođe, moje inferiorno „ja“ poželeće da sugeriše uredništvu Weekend media festivala da kada žele da istaknu korisnost influensera, pozovu i influensere koji stvarno pokreću pozitivne promene u društvu. Verovali ili ne, ima i takvih, ali nisu toliko popularni. Međutim, moje superiorno „ja“ dok čita ovaj tekst, hladnokrvno mi saopštava: „Baviš se glupostima!“

Autor: Doc. dr Tamara Đorđević